JOSIP Blažinec, autolimar iz Koprivnice, uklonio je ležeće policajce postavljene pred njegovom kućom. Stavio ih je uz cestu, a vijke skupio u kutiju, piše ePodravina.

“Ovo više nije život, ovo je agonija. Kad tu prođe kamion, u kući kao da je pukla bomba. Već mi je knauf popucao na nekoliko mjesta. Moje bolesno dijete boji se jesti jer ne zna hoće li tu preletjeti kamion, a njoj pasti hrana sa stola. Nas nitko nije pitao hoćemo li da se postave ležeći policajci pa nisam sad ni ja pitao smijem li ih skinuti. Zar je to život, stalno strahovati od buke i udaraca? To je zlostavljanje”, poručio je.

“Koga god sam pitao, nitko ništa nije poduzeo”

Za portal je ispričao da je na više adresa pisao molbe.

“Pisao sam i pisao, ali uzalud. Usmeno sam razgovarao s djelatnicima policije, Komunalca, vodstvom obližnjeg Crvenog križa da se ta prepreka postavi niže, gdje je potrebnija i gdje svakodnevno mnoštvo ljudi dolazi po hranu. Čak nema ni zebre. Zebra je tu kraj moje kuće i vodi u moj zid. Zašto kad kod Crvenog križa ljudi nemaju gdje prijeći cestu i pitanje je dana kad će netko poginuti. Zebra treba biti tamo”, rekao je Blažinec.

Najveći su problem, kaže, kamioni koji voze kontejnere prema reciklažnom dvorištu.

“Štetu nisam napravio, šarafi su tu, očistio sam blato i smeće”

“Doslovno prelete preko prepreke. Puno puta im s kamiona padne i otpad koji ja onda moram skupljati za njima. Drugi su problem motoristi koji turiraju svoje motore i voze trke prema Herešinu i obrnuto. Tu kod mene se uspori pa se bez auspuha vozi dalje. Sad je nedavno bio potres i nisam vidio neku razliku između potresa i onoga što mi svakodnevno proživljavamo. To više ne možemo trpjeti, imamo i mi neka ljudska prava koja nam ne žele priznati”, dodao je.

Sankcija je, kaže, svjestan, ali za njih ne mari.

“Štetu nisam napravio nikakvu, šarafi su tu, ploče, očistio sam i blato i smeće koje je bilo ispod njih. Ništa nisam uništio niti oštetio. Ako ih opet našarafe, ja ih budem opet odšarafil”, ispričao je.

Susjedi: Hrana nam pada sa stola, noću ne možemo spavati

“Budući da nas nitko ne sluša, nije bilo druge nego ovo napraviti i pozvati novinare. Možda će nas sad napokon netko saslušati”, zaključio je Blažinec, kojem su podršku došli dati i susjedi. 

“Hrana nam pada sa stola kad ti kamioni prođu. Noću ne možemo spavati, kao da je prošao avion. Bolje bi bilo da postave kameru. Nema koga nismo molili da nam pomogne, ali uzalud”, kazao je Vančo Stojanovski.

“Kad je neki dan bio potres, nisam bio siguran je li potres ili je prošao kamion. Eto, to mi proživljavamo svaki dan”, rekao je drugi susjed Branimir Kuretić. Nakon što je skinuo ležeće policajce, na adresu autolimara stigao je komunalni redar, a zatim i policija.